ЈАВЉАЊЕ СВЕТОГ ЕВМЕНИЈА ПРЕМИНУЛОМ ПАЦИЈЕНТУ (који је враћен у живот)
+++
Клирик, било архијереј или свештеник, који са маском на лицу врши Свете Тајне и служи Свету Литургију, подсећа на извор Живе Воде који сопственим страхом од заразе и ношењем маске прља и загађује тај исти Извор.
Заправо маском на лицу клирик пориче благодатне силе, енергије Духа Светога и присуство Живога Христа Бога на Светој Литургији; гази и вређа исти Онај Извор благодатних сила који који се даје свештенослужитељу при његовом рукоположењу. Због тога је одговорност клирика много већа од одговорности обичног мирјанина. Такав клирик говори о љубави, али пошто ни сам није спреман да принесе себе на жртву, његова је љубав празна. Такав само има изглед побожности, али се силе њене одрекао.
Парадоксално, подозрење од заразе током Литургије се нарочито очитује код неких који су највише говорили о важности Свете Тајне Евхаристије и потреби за честим причешћивањем.
Они тобоже верују да Причешће не преноси заразу, а истовремно носе маске да се не би заразили. А сви се причешћујемо из исте Чаше.
Ова духовна шизифренија је нарочито кулминирала кривицом и недореченошћу самих архијереја, који нису заузели јединствен став и гледиште овим поводом, те су тако додатно дестабилизовали верни народ и унели још већу конфузију међу верујућима.
По свему томе, служење и побожност клирика који се више боји болести него ли самога Бога, се ни мало не разликује од службе једног протестанта или неког иноверника. Сећамо се времена иконоборства, када су многи архијереји кренули против светих икона. Слична ситуација је и сада, са том ра
...
Клирик, било архијереј или свештеник, који са маском на лицу врши Свете Тајне и служи Свету Литургију, подсећа на извор Живе Воде који сопственим страхом од заразе и ношењем маске прља и загађује тај исти Извор.
Заправо маском на лицу клирик пориче благодатне силе, енергије Духа Светога и присуство Живога Христа Бога на Светој Литургији; гази и вређа исти Онај Извор благодатних сила који који се даје свештенослужитељу при његовом рукоположењу. Због тога је одговорност клирика много већа од одговорности обичног мирјанина. Такав клирик говори о љубави, али пошто ни сам није спреман да принесе себе на жртву, његова је љубав празна. Такав само има изглед побожности, али се силе њене одрекао.
Парадоксално, подозрење од заразе током Литургије се нарочито очитује код неких који су највише говорили о важности Свете Тајне Евхаристије и потреби за честим причешћивањем.
Они тобоже верују да Причешће не преноси заразу, а истовремно носе маске да се не би заразили. А сви се причешћујемо из исте Чаше.
Ова духовна шизифренија је нарочито кулминирала кривицом и недореченошћу самих архијереја, који нису заузели јединствен став и гледиште овим поводом, те су тако додатно дестабилизовали верни народ и унели још већу конфузију међу верујућима.
По свему томе, служење и побожност клирика који се више боји болести него ли самога Бога, се ни мало не разликује од службе једног протестанта или неког иноверника. Сећамо се времена иконоборства, када су многи архијереји кренули против светих икона. Слична ситуација је и сада, са том ра
...
Коментари
Постави коментар